Rođen u Crnoj Gori,avgusta 1994. u malom mestu.Fudbal sam igrao od moje pete,možda šeste godine,ne mogu sa sigurnošću da kažem.Ipak,učio sam,jer sam znao da su šanse da se uspe u fudbalu,u ovoj zemlji,pa eto skoro ravne nuli!Trenirao sam u malom klubu i trener je vazda govorio kako imam i previše talenta,samo rad hvali!Iako su tereni bili nikakvi,meni i mojim vršnjacima to nije bilo važno.Bio je važan samo fudbal,samo ta igra i zabava.Ni naš trener je uvek govorio : "
Nije važna pobeda,važno je da se vi zabavite!" Ni ne sanjajući o tome,moj život se drastično promenio nakon završetka osnovne škole.Zadnja godina u osnovnoj,imao sam 14 godina,krenuo sam godinu ranije,bio je turnir u fudbalu između škola u državi-kako to već biva kod nas u Crnoj Gori.Moja škola je završila u finalu sa ekipom iz Podgorice.Iako sam bio godinu dana mlađi od svih,među prvima sam uvršten u sastav,koji je vodio moj trener i nastavnik fizičkog Mladen!Čitao je imena igrača,i o svim govorio po nešto.Kada je došao do mene,rekao je:"
Ilija,brz kao metak,dobar dribler-podseća na Piksija dok je igrao u Zvezdi 
,ali slab u duelu-što nije važno na ovom turniru,ali ako misliš da se baviš profesionalnim fudbalom nekada,moraćeš dobro da poradiš na tome.I na kraju,dobar šut,precizan.Videćemo još ali verovarno ćeš biti u prvi sastav!"
Bio sam najsrećniji na svetu,iako ovo nije bio neki preveliki uspeh.Došao je i taj dan- Dan D ! Ušli smo u salu,imali smo 20 minuta za zagrevanje.Sportski centar je bio skoro pun,i meni su noge odjednom počele same da klecaju.Tih 20 minuta je proletelo kao 20 sekundi,i počeli smo utakmicu.Igrala su se dva poluvremena po 30 minuta.Već u prvom sam dobio loptu,pretrčao jednog igrača izašao ispred golmana i u djeliću sekunde mi je na pamet pala ideja da ga zalomim.Pokupao sam,skrenuo naglo u desno ali onda sam samo poljubio pod.Jedan igrač je uklizao sa leđa i pokupio loptu.
Meni nije bilo ništa,ustao sam i nastavio da igram.
Čuo sam trenera sa klupe kako se dere :"
Ilija pa šutiraj majku mu je**m,šta izvodiš!" Mislio sam u sebi :"
Kako sam glup,šta sam ja umislio,da sam šutirao možda bi sada vodili.Uh,da mi je samo još jedna ovakva šansa ccc ! " I onda,pred sam kraj prvog dela igre,lopta mi dolazi na nekih 7-8 metara od gola.Odskočila je taman koliko treba i išla mi pravo na nogu.Ionako su svi bili pokriveni,pa sam opalio.I onda,kao u filmovima kad ide onaj slow motion,tako se i meni učinjelo.Lopta kao da je prema golu letela 30-ak sekundi i onda se odjednom čula prečka! I sudija je svirao kraj.
u svlačionici,trener je rekao kako smo dobro odigrali,i kako imamo šanse-jer smo bolji.Pri izlasku na teren,rekao mi je da izlazim.Moja reakcija je bila čudna,kao da sam sam sebe iznenadio.Prišao sma treneru i rekao:"
Treneru,molim vas ostavite me u igri.Ako ne dam gol za 10 minuta,izbacite me,a ako dam igram do kraja.Može?" Pružio mi je ruku,i sa smješkom na licu pristao!Ulazim na teren,u glavi mi odzvanja samo jedno :"
POSTIĆI GOL! " Igrali smo 2-3 minuta i onda je lopta došla do mene.Pomislio sam u sebi :"
To je to,sad ili nikad!" Potrčao sam ka lopti,pokupio je i krenuo sa pola terena da driblam.Jedan je ispao,za njim i drugi a meni srce lupa sve jače i jače!Došao sam u golmanov prostor,uradio biciklo,sklonio loptu udesno i opalio.
Samo znam da je sledećeg trenutka lopta bila u mreži i da su svi skakali.Potrčao sam prema treneru i rekao :"
Uspeo sam šefe,uspeo ! " On je odgovorio :"
Bogami jesi,nego šta. " Do kraja se nije menjao rezultat.
Dan posle toga,ja dolazim sa fudbala,igrao sam sa ortacima na terenu ispred škole,ulazim u kuću i samo vičem :"
Stigao sam,idem pod tuš! Ali me tata prekinu i reče :
"Dođi sine,ima jedan čovek da porazgovara sa tobom" Ulazim u dnevnu sobu,tamo sedi neki čovjek,gospodin u odelo i pije čaj.Počeo je da priča kako sam dobar,ono-ovo da mlati koješta i na kraju najzanimljviji deo.Želio je da idem u Englesku sa njim kako bih trenirao za Volverhempton.Naravno,bio bih u malđe kategorije,ali kad napunim dovoljan broj godina,verovatno bih potpisao za prvi tim.Rekli smo da ćemo razmisliti i da ćemo se javiti.Ali,kako on reče,ja moram da završim školu pa će sutra doći da vidi šta sam odlučio,i da idemo odmah kako bi me upisali u srednju tamo-u Englesku.Saznao sam da bi mi on bio i agent,što i nije tako loše,jer prvenstveno zna srpski!Razmišljao sam dugo,nije mi bilo svejedno.Treba ostaviti sve,drugove porodicu i otići u inostranstvo,tamo gdje nikog ne poznajem.Najviše u toj odluci mi je pomogao tata,rekavši da je ovo dobra prilika d se mičem iz ove zemlje.Sjutradan,kad je čovjek došao,sačekao sam ga sa jednom manjom torbom,u koju su stale sve moje stvari.Bio je srećan što sam pristao i otišli smo.Brzo sam se uklopio,imao sam dobar stan,mali ali dovoljan za mene i agenta.Trenirao sam naporno,u početku je bilo problema sa jezikom,ja sam u školi učio engleski,ali ovi ovdje to tako brzo izgovaraju da jedva pohvatam riječi
.
Sati,dani,meseci i godine su prolazile.Na kraju srednje,otišao sam u domovinu.Hteo sam tamo da proslavim 17-ti rođendan.(setite se da sam ranije krenuo
) Dočekao sam i taj dan.Velika proslava kod kuće,a uveče sam i sa drugovima otišao da se to zalije kako valja ! I onda mi je stigao poziv,od strane agenta koji mi javlja da moram za par dana nazad u Englesku.Nije hteo da mi kaže zašto,samo je rekao kako čelnici imaju iznenađenje za mene.Kada smo stigli,agent mi reče da se odmorim,ali nisam mogao oka sklopit.Neprestano sam razmišljao o tome iznenađenju.Dan kasnije,otišli smo u prostorije kluba, i imao sam šta da vidim.Na stolu me čekao profesionalni ugovor.Moj prvi profesionalni ugovor.Bio sam presrećan i naravno,nisam ni gledao uslove odmah sam prihvatio!Tako je počela moja profesionalna karijera,u Velikoj Britanji!
Bio sam i u novinama, a naslov je bio :
"Crnogorska mlada nada u Vulvsu" Imao sam osećaj da sam najsrećniji na svetu.
(Očekujte ubrzo još
samo mi nije jasno kako sam počeo u Engleskoj,a ne Holandskoj ili Portuglaskoj ligi )
PLAY Serbia
PES Serbia
playPES.rs
NBA Serbia
Tema: Fudbalski mađioničar-jedan od najvećih talenata crnogorskog fudbala! (Pročitano 5023 puta)
