O mundo e o futebol

[Piksi012]

Srbija pobedila Bahrein, dobila selektora i golgetera!





 
Ako se po jutru dan poznaje, za naš reprezentativni tim nema zime. Nakon neuspeha prethodnog selektora, Vladimira Petkovića Pižona, dolaska Siniše Mihajlovića i smene generacije u sastavu tima, strahovalo se od novih poraza. A nekako je Bahrein bio savršen tim za to. Puno osporavanja, nagađanja i pogrdnih reči stizalo je na račun novog selektora, i spiska koji je on sastavio. U tim su se, ipak, vratili i Nemanja Vidić i Dejan Stanković, a istovremeno i novajlije su stigle - između ostalog i napadač Radničkog iz Kragujevca, 17-godišnji Nikola Cvejić, koji je za samo 55 minuta provedenih na terenu 2 puta bio koban po Afrikance.





Utakmica je počela savršeno po naše, napadali su, i u svakom napadu bili sve opasniji, te je već nakon 6. minuta igre na semaforu pisalo 1-0, a strelac je bio baš taj novajlija. Krasić je dobio loptu na desnom boku, povukao kontranapad koji je mladi golgeter ispratio i dobio loptu u prostor, dao joj je jak for, i pre svih stigao do nje, a zatim, kao prekaljeni golgeter loptu plasirao pod mišku golmanu Bahreina i poslao je u njegov donji levi ugao.

Nakon toga, usledio je pad u igri, i nije bilo sve tako blistavo do poluvremena. Da stvari budu gore, desio se i kolaps odbrane, koji su Afrikanci vešto iskoristili, pa se na poluvreme otišlo sa nerešenim rezultatom, a mnogi navijači već tada su "digli ruke" od Orlova. Ipak, kao da ih je selektor Mihajlović "otreznio" u svlačionici. Izašli su svežiji, i naoštreniji za nove napade. Krenulo je drugo poluvreme, i ponovo, našim momcima bilo je dovoljno i 5 minuta da zatresu mrežu. I ponovo, strelac je bio Cvejić. Dobio je loptu na ivici kaznenog prostora, izgradio sebi poziciju i sa 15-ak metara pucao na gol. Golman Bahreina je krajnjim naporima uspeo da dotakne loptu, ali to nije bilo dovoljno da bi zaustavio udarac 17-godišnjaka. Taj pogodak, bio je i prelomni trenutak utakmice. Do kraja, gol Bahreina pogodili su Nemanja Vidić, kao i još jedan novajlija, Miloš Dimitrijević, koji je na teren ušao umesto Nikole Cvejića.


____________________________________________________________________________________________________________


Cvejić:Rekordi su stvoreni da bi se obarali!






Najmlađi debitant, najmlađi strelac, najmlađi igrač koji je u istoj utakmici postigao dva gola za reprezentaciju. Sve ove rekorde mladi Nikola Cvejić oborio je, u istoj utakmici. I pored toga, skromni mladić koji je odrastao u Portugalu, ostaje čvrsto obema nogama na zemlji! Srbija je, u prvom meču turnira u Bahreinu savladala reprezentaciju Bahreina rezultatom 4-1, a prva dva pogotka postigao je mladi napadač Radničkog iz Kragujevca.

"Sigurno znaš da ste oborili rekord Mitra Mrkele, koji je do danas bio najmlađi debitant u reprezentaciji do sada. Da li vas to čini posebno srećnim?"

-Znači mi, da, ali ne čini me to posebno srećnim. Nema tog rekorda koji je ovaj dan mogao da mi uveliča. Drago mi je što sam oborio te silne rekorde, ali ne želim da se opterećujem time previše. Trudiću se i dalje i uvek davati sve od sebe u reprezentativnom dresu, pa šta bude - neka bude.

"Osećaj posle pogotka na debiju je sigurno neverovatan, možeš li ga opisati?"

-Teško. Slično je bilo i posle prvog i posle drugog gola. Ali, evo recimo, kod prvog gola, video sam Krasu kako vuče po strani, i bio sam siguran da on može da pošalje takav pas, pratio sam ga do kraja, dao možda prejak for lopti, ali srećom, stigoh je. Kasnije nisam ni gledao ka golu, samo sam znao da golman ne sme da brani. Nisam baš ni video loptu lepo kako ulazi, ali sećam se da sam čuo neverovatan urlik sa tribina. I da, video sam na onom velikom displeju iza gola, ogroman natpis: "GOLO !", tada sam znao da sam pogodio. Potrčao sam samo ka ostalima i to je bilo to, doveo sam svoju zemlju u prednost.





"Kako si se uklopio sa ostatkom tima, da li ti je bilo čudno, obzirom da je većina igrača dosta starija od tebe?"

-Jeste mi bilo čudno, moram da priznam. Mislim, navikao sam da igram sa starijima, ali ipak, ovo je posebno. Ovo su ljudi na koje sam se kao mali ugledao, želeo da budem kao oni. Ni sanjao nisam da ću igrati sa njima. Slikao sam se sa njima, a čak sam želeo da im tražim autograme pre utakmice. Čudno je, ali osećaj je predivan.

"Pred vama je Evropsko prvenstvo, čemu se nadate tamo?"

-Pre svega moramo proći grupe, to je osnovno. Srbija dugo nije igrala završnicu na nekom velikom takmičenju, vreme je da to popravimo.

"Kakav utisak imaš o selektoru, kako je raditi sa legendom poput Siniše Mihajlovića?"

-Neverovatan. Šefu se divim, on je čovek koga sam kao mali slavio, dok je bio u Zvezdi, a i kasnije. Njegovi golovi iz slobodnih udaraca su neverovatni, nezaboravni. Ja tako ni na igrici ne umem da šutnem, a kamoli u stvarnosti.

Šaljivo je odgovarao Cvejić na mnoga pitanja koja su mu novinari postavljali tokom pres konferencije, a kada je upitan šta planira posle Radničkog, kao i to hoće li napustiti Kragujevčane na kraju ove sezone, uozbiljio se i odgovorio:

-Ne znam, rano je još za to, možda. Ja sam rekao svoju želju odavno još, ona je jasna. Bilo bi predivno kada bih svoju karijeru nastavio u Crvenoj Zvezdi. Zvezdu volim od malena, koliko sam proplakao zbog njenih poraza kao mali, to sam Bog zna. Ipak, nije sve na meni, tu su i interesi klubova, tu je moje samo da potpišem ugovor i spakujem kofere. Ne planiram ništa trenutno, igrač sam Radničkog, i želimo da obezbedimo kvalifikacije za Ligu Evrope sledeće sezone. Biće teško, ali daćemo sve od sebe da uspemo u tome.

[Piksi012]

Druga utakmica na afričkoj turneji sa reprezentacijom - protiv Saudijske Arabije. Kako bi svi momci dobili priliku da pokažu šta znaju, neophodna je rotacija u timu, te mi je selektor rekao da unapred računam na 30 minuta na terenu. Ali, kako je za postizanje pogotka dovoljno i par sekundi, bio sam rešen da ponovo dam sve od sebe, i učinim nešto značajno na terenu.



Neočekivano, za 60 minuta igre, Arabljani su izdržali naše napade, i kada sam ulazio na teren, na semaforu je stajalo onih 0-0 sa početka utakmice. Odlično, taman to da promenim. Na teren sam ušao kada je Srbija imala korner, i odmah pokazao da me neće lako zaustaviti, bez obzira na uslove i temperaturu +xy. Na solidan centaršut Tošića naskočio sam i pucao glavom. Loptu već videh u golu, ali je golman krajnjim naporima uspeo da spreči istu da pređe gol liniju. Nepunih 5 minuta kasnije, iz slične situacije, golman je ponovo uspeo da zaustavi moj udarac, ovoga puta uz pomoć stative.


 Minuti su prolazili, i utakmica otišla u duboke 80-te minute, i samu završnicu. Već sam u glavi počeo da zamišljam paljbu medija na tim u slučaju nerešenog rezultata, ali prerano. Stigla mi je fina lopta u prostor, na levi bok. Nakon malo jačeg fora, uputio sam centaršut, i pogodio kapitena Stankovića direktno u čelo, a ovaj loptu poslao u nebranjeni deo mreže za konačnih Srbija 1 - Saudijska Arabija.



Ovo ne može biti rezultat kojim ćemo se ponositi, ali svakako nije adekvatan imajući u vidu ono što su dve ekipe pokazale na terenu. Ipak, došlo je do delimične smene generacija u reprezentaciji, i ovo je samo prolazni period adaptacije, koji će verujem, proći do kraja ove sezone, odnosno EURA u Poljskoj i Ukrajini. Ne smemo izneveriti naciju tamo!

[Miodrag999]

Bravo

[Piksi012]

Nova žrtva preambiciozne porodice?
Najbolji strelac Radničkog iz Kragujevca i reprezentativac Srbije u Fiorentini?



Kako izvor Žurnala iz Ljutice Bogdana saznaje, Cvejić Nikola neće ispuniti dečački san i zaigrati u Crvenoj zvezdi, već će punoletstvo dočekati u italijanskoj Fiorentini. Nakon partija koje je 17-godišnjak pružao u dresu reprezentacije, i Radničkog, postalo je jasno da on neće odslužiti drugi deo ugovora u Kragujevcu. Oko njegovog imena vrteo se veliki broj inostranih klubova, ali i večiti rivali. Kako je poznato Cvejićevo opredeljenje, male su šanse bile da on uđe u bilo kakvu saradnju sa petostrukim prvakom Srbije. Tako da je, od domaćih klubova, za njegove usluge ostala zainteresovana samo Crvena Zvezda, a i on za nju.

Ipak, do dogovora nije došlo, a isprečila se porodica Cvejić, na čelu sa Nikolinim stricem, koji je ujedno i njegov menadžer. Razlog za to je "nedovoljno visoka dnevnica", koja je ponuđena mladom napadaču. Stav Crvene zvezde u ovoj priči poznat je iz slučajeva Janković i Ćosić, dok njegov menadžer nije želeo da komentariše našu informaciju. Čelnici Radničkog nisu bili dostupni za komentar.

[Piksi012]

Čim je vest Žurnala ugledala svetlost dana, podigla se velika fama. Čelnici Zvezde i Radničkog su kontaktirali jedni drugi, i zaključili da je najbolje rešenje sazvati konferenciju za novinare, kojoj bi prisustvovali predsednik Radničkog, moj stric i ja. To se i desilo. Novinarima se prvi obratio predsednik Vasiljević:



"Drago mi je što ste došli u ovolikom broju. Lepo je videti da još uvek postoje novinari koji svoj posao vrše ozbiljno i savesno, uz jednu dozu profesionalizma. Konferencija je sazvana kako bi se na glasine koje kruže medijima o našem igraču stavila tačka. Nikola Cvejić je izuzetno perspektivan fudbaler, ali pre svega odlično dete iz iste takve porodice. Stoga, izuzetno smo pogođeni člancima koji pojedine novine pišu. Nikola je igrač Radničkog, pored interesovanja mnogih klubova, i mi se valjda nešto pitamo. Radnički još uvek nije prihvatio ni jednu konkretnu ponudu bilo kog kluba, tako da ničiji čelnici nisu mogli doći u zvaničan kontakt sa njim, ili bilo kojim članom njegove porodice. To pokazuje neistinu cele ove priče, a sada prepuštam reč njima, kako biste uklonili svaku sumnju o bilo kakvoj "trgovini" porodice svojim sinom.

Tada, ka mikrofonu je krenuo moj stric, ali presekao sam ga rečima:"Ja ću.", i obratih se novinarima.

"Evo, vidite, umem i ja sam da pričam, bez strica, ili roditelja. Prvo, ja sam maloletan, tako da je neophodno da neko stariji potpisuje ugovore i sve ostalo za mene, dok ne napunim 18 godina. Drugo, čovek do mene mi jeste rodbina, ali i veliki prijatelj, i nikada nije doneo odluku vezanu za moj život, a da se prethodno nije konsultovao sa mnom. Čovek sam, nisam roba, da neko zarađuje na meni. A roditelji su me uvek učili da ne tražim novac, već sreću. Ja to sam ne bih umeo, da nisam imao primer u njima, i u ostatku rodbine. Tako da me je izuzetno pogodilo da pojedinci uzimaju u usta moju familiju i pišu svakakve neistine o njima i meni. Nije su to lokalne novine, ili blog nekog klinca, to je ozbiljan medij sa ozbiljnim tiražom, i mislim da nije na mestu da zadiru u nečiju privatnost tek tako, to je stvar kućnog vaspitanja. Rekao sam već jednom, rećiću ponovo - Zvezda mi je san, i to svi oko mene znaju, i uvek će se truditi da ostvare taj moj san. Možda jednog dana i zaigram u Zvezdi, ne znam, ali za sada, daleko sam od crveno-belog dresa. U Radničkom sam, postižem golove, asistiram, radim sve što je potrebno da bismo osvajali bodove i obezbedili sebi Ligu Evrope i sledeće sezone."

[GrobarSrbija]

Супер су ти приче, свака част. Него шта ти имаш из Географије? Најпре идете на афричку турнеју у Бразил, а узгред Бахреин је Азијска Земља а такође и Саудијска Арабија :arabia:

[Piksi012]

Супер су ти приче, свака част. Него шта ти имаш из Географије? Најпре идете на афричку турнеју у Бразил, а узгред Бахреин је Азијска Земља а такође и Саудијска Арабија :arabia:

Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuu. Ja uopšte nisam izvaljivao kakve gluposti pišem. Aj' ovo Brazil - mogu sebi da objasnim, nisam dugo pisao, pa sam zaboravio da sam pisao da se "igralo" u Brazilu, ali afrička turneja, to sebi neću da oprostim. Definitivno, najveći fejl otkad pišem. Obično ne brkam to, ali ne znam kako sam sad uspeo da ove sa arabijskog poluostrva prebacim u Afriku. Ne proveravam šta sam pisao, zato mi se i dešava to.

[Leo Messi 10]

Oce skoro nastavak??

[Piksi012]

U senci svih proteklih događaja, Radnički je beležio dobre rezultate i sakupljao bodove, i odjednom, nakon 7 kola prolećnog šampionata, stvoren je potpuno novi poredak na tabeli, u odnosu na onaj od jesenas. Prvo mesto zauzeo je Partizan, a za petama mu je Sloboda iz Užica, za kojom mi zaostajemo samo 1 bod, a 4, ujedno i poslednje mesto koje vodi u Evropu - Crvena Zvezda. Još jedna sezona za crveno-bele ispod očekivanja, ali još uvek je rano govoriti o izgubljenoj tituli, ima još mnogo vremena da se kolo sreće ponovo izokreće.

 A pred nama bilo je gostovanje Hajduku u Kuli. Kako mi se priča od pre nedelju dana još uvek motala po mislima, nisam mogao reći za sebe da sam 100% spreman, ali ipak, igrao sam. Utakmica je počela, i već na startu, pritisli smo domaće i jasno im pokazali na kakvim će mukama biti narednih 90 minuta. Nizali su se dobri napadi, pa i šutevi u okvir gola, ali mreža se nije zatresla. Imao sam i ja svoje šanse. Šutirao sam jednom sa ivice kaznenog prostora preko gola, a drugi put moj šut iz 16 je izblokiran. Igrao se 35 minut, izvukli smo odličnu akciju po levom boku, ubacio sam se, a Simić mi je poslao idealnu loptu na volej. Bez gledanja sam raspalio i gotovo krenuo da se radujem, ali lopta je  umesto u mreži, završila na tribini.



Već tada, nije mi bilo svejedno. Ne znam iz kog razloga, ali osećao sam pritisak, kao da u najmanju ruku igram finale Lige Šampiona. Nosio sam se sa njim, igrao solidno, ali u očiglednom grču, i do poluvremena, rezultat se nije promenio. Jedva sam dočekao odmor, i odmah sam prišao treneru i zatražio izmenu.

"Dobar si, ne izlaziš.", odbio je moj zahtev trener Kuzeljević i dodao,"Jedino ako nešto sa tobom nije u redu."
-"Nije. Ne znam zašto, ali ne mogu da se opustim na terenu, naročito posle ona dva-tri promašaja. Hoću da izađem, pustite me."
"Drugi bi sve dali da zaigraju, a ti se razbacuješ minutima u igri. Normalno je da si pod tenzijom, svašta se izdešavalo, znaš i sam. Ali, to će te proganjati sve dok se ne suočiš sa strahom. Ne brini se, idi i igraj fudbal."




Ostao sam na terenu, ali nisam bio ubeđen da će mi saveti trenera pomoći. Nastavila se utakmica, a ja sam postao "faktor nula" na terenu. Ipak, na moju sreću, i bez moje pomoći došli smo do prednosti. U 63. minutu Simić je dodavanjem "presekao" odbranu na pola i izbacio Udovičića samog pred golmana, a ovaj nije propustio šansu.



Nakon gola, posustali smo. Igra je bila traljava, gubili smo loptu nakon dva-tri dodavanja, krajnje olako, a domaći tim se polako budio. I izvukli su jedan malo lepši napad koji se završio na 20 metara od gola, faulom nad njihovim igračem. Loptu je preuzeo Milan Bubalo, i pucao kao iz snajpera u ugao našeg gola. Pao je gol, i postalo mi je jasno da svojim kompleksom škodim timu. Rekoh sebi:"Ne radi se više samo o tebi, ceo tim će ispaštati. 'Ajde, kreni, iscimaj se!"



Deset minuta je ostalo do kraja. Na silu, krenuo sam da trčim, i samo sam se trudio da ne razmišljam ni o čemu, osim o stanju na terenu. Povezali smo par dobrih akcija, ali nismo uspevali da stignemo do gola. Taman kada je sve delovalo izgubljeno, desilo se čudo. Primio sam loptu na 20-ak metara od gola, prosledio je Spaleviću, a ispred mene stvorila se ogromna rupa u odbrani Kuljana. Utrčao sam tu, dobio pravovremeni pas od Spalevića i nakon dva kontakta raspalio u gornji levi ugao, ali ovoga puta, pogodio sam metu, i doneo pobedu svom timu. . .

[Leo Messi 10]

Свака част,само напред

[Piksi012]

A ni u kupu nam nije išlo tako loše. . . U Kragujevcu je, na pravilo gostujućeg gola, pao OFK Beograd, i plasirali smo se u polufinale, u kome ćemo ponovo igrati sa Hajdukom iz Kule. Ipak, nisu tu slučajno. Oni su u polufinale stigli nakon pobede nad Partizanom, na penale.

 

"Momci, imamo lepu priliku, i sami znate da Hajduk nije Bog'zna kakav protivnik. Dobili smo ih već na njihovom terenu, što da ne ponovimo to? Pamet u glavu momci, nemojte da padate u vatru, i srećno!", rekao nam je trener Kuzeljević pred izlazak na teren.

I, na početku utakmice, delovalo je da ćemo se bez većih problema izboriti sa Hajdukom i dvomeč rešiti već u prvoj utakmici. Krenuli smo odlučno, i nakon nekoliko napada imali šansu za gol, ali Spalević je bio neprecizan u realizaciji. Ipak, već u 13. minutu, nakon jedne solidne akcije oboren sam na 20-ak metara od gola. Lopti je prišao Kostić, i poslao projektil u mrežu domaćih, za 1-0.




Ali, tada je sve stalo. Vrlo brzo, Kuljani su preuzeli inicijativu, i njihovi napadi su urodili plodom. U 32. minutu, nakon solidne akcije, dodavanje Hadžibulića je izbacilo našu odbranu iz koloseka, i otvorilo Pejoviću stopostotnu šansu koji je ovaj iskoristio, i izjednačio na 1-1.



Da zlo bude još veće, tada smo pali, a domaća ekipa nastavila je sa pritiskom. Prvo poluvreme produženo je za 3 minuta, i u 3. Hadžibulić je uspeo da nakon asistencije, postigne i pogodak. Fino plasiran šut u golmanov levi ugao pogodio je malu mrežu, i Hajduku doneo prednost, koju su oni cenili znatno više nego mi, i brižljivo je održali do kraja utakmice.



"Rekao sam vam da ne padate, ali džaba. Imamo sreće što ovo nije finale, ili neka važna utakmica, i što može da se ispravi. Ne verujem da ste toliko nezainteresovani, i da se nećete skoncentrisati i iskoristiti svoje šanse. Cvejiću, šta je s'tobom?"
-"Umor, treneru, stiže me. Naporno mi je stvarno ovo sve. Reprezentacija, kup, prvenstvo, a klupu nisam video ne pamtim otkad."
"Ne pitam te za to, to me ne zanima, i dalje igraš dobro. Aca je primetio da se držiš za desni list, i da hramlješ?"
-"A to, pa počešao me Fejsa u duelu kramponima, ništa. . .Au ****te."


Da li zbog adrenalina, ili zbog čega već, nisam osećao bol, i krv koja je tekla iz otvorene rane koju sam zaradio u prvom poluvremenu. Posekotina je bila gadna, i tada sam znao da je vreme za brigu.


"Mali, cenim što se trudiš i što želiš da daš sve od sebe stalno, ali ovo ti ne valja. Najvažnije je tvoje zdravlje. Bolje ti je da jednu utakmicu izađeš ranije, nego da propustiš zbog gluposti naredne utakmice. Videćemo šta je ovo i koliko je ozbiljno, ali nemoj više da se igraš sa tim stvarima."


Srećom, nije bilo ništa ozbiljno, i zakrpljena je posekotina bez problema. Dobio sam utakmicu odmora, u prvenstvu, protiv OFK Beograda. I, momci su i bez mene uspeli da završe posao na Karaburmi i dobiju Romantičare 3-1. Sada, vreme je bilo da se okrenemo revanšu sa Hajdukom, i prolasku u finale kupa. Osvanuo je i taj dan, okupili smo se, održali "sastanak" pred utakmicu, koja nam može doneti mnogo. I posle toga, ostaje ti samo da se prekrstiš i nadaš se najboljem. . .

[Piksi012]

Klinac preuzeo stvari u svoje ruke, finale Kupa: Zvezda - Radnički!



Radnički iz Kragujevca je uspeo da u revanšu preokrene rezultat i nadoknadi minus iz prve utakmice u odnosu na Kulu, te se plasira u finale Lav kupa Srbije, a najzaslužniji za uspeh Kragujevčana je mladi Cvejić Nikola koji je postigao 2 pogotka, i asistirao kod trećeg pogotka u revanšu!



Utakmica je počela slično kao i prva, ranim golom Radničkog. Ali, ovoga puta se nije ponovio scenario iz utakmice u Kuli kada su igrači Hajduka do poluvremena anulirali tu prednost, a zatim i sami došli u vođstvo. Ovoga puta, rezultat je bio nepromenjen. U drugom poluvremenu, nastavili su se ataci domaćih, ali pravo niotkud, Hajduk je razvukao kontru, i Hadžibulić je u 55. minutu izjednačio. Tada, po prvi put osetio se strah, i u igri domaćih, ali i na tribini. Ipak, tada je na scenu stupio 17-godišnji reprezentativac, i pokazao zašto mu mnogi proriču blistavu budućnost.



Nakon primljenog gola, jasno je bilo da mladi Cvejić ima želju da preuzme stvari u svoje ruke. U stilu velikana, pukovnik il' pokojnik, hrabro i odlučno je uzimao loptu i bockao odbranu Hajduka, i nakon 20 minuta igre postigao drugi pogodak na utakmici, koji je njegovom timu obezbedio produžetke. Ali, nisu se time zadovoljili igrači Radničkog. Gol Cvejića je podigao čitav tim, i krenulo je pravo rešetanje gola Hajduka. Napadi su se nizali, jedan za drugim, a Hajduk nije imao nameru da pokuša da postigne još jedan pogodak iz eventualne kontre. Semafor je brojao 88. minut, kada je odluka pala. Krenuo je napad sa sredine terena, prišao je Cvejić po loptu, prosledio je do Simića, ovaj mu poslao loptu na levi bok, u prazan prostor. Tada, Cvejić je uhvatio šprint kao da je 2. minut utakmice, a ne 2 minuta pre kraja iste. Ostavio je svog čuvara Darka Fejsu, koji je imao zadatak da ga drži na oku po svaku cenu, obezbedio sebi prostor za centaršut, i pokazao da pored ubojitog udarca ume i da namesti saigraču loptu. Centrirao je "na trepavicu" kolegi Darku Spaleviću, koji se poklonio i doneo svom timu prolazak u finale!



Nakon utakmice, ime Cvejića se moglo čuti sa tribina stadiona Čika Dača, a on je i tim momentima ostao skroman i odmeren:
"Nisam ja heroj, heroji su svi koji su se namučili da učinimo ovo što smo uradili. Da, dao sam dva gola, ali to je mogao biti bilo ko drugi, najvažnije je da smo prošli.



Crvena Zvezda je, očekivano prošla Slogu rezultatom 7-1, te će Cvejić igrati svoju najvažniju utakmicu protiv svog najdražeg kluba.
"Naravno da sam očekivao da će Zvezda proći, nemojte mi reći da ste očekivali da Sloga uđe u finale? To ne bi bilo realno. Pa da, biće čudno igrati protiv Zvezde tako važnu utakmicu, ali mene Radnički izdržava, Radničkom mnogo dugujem, i za Radnički igram. Emocije i ljubav prema Zvezdi tog dana ću ostaviti po strani, i ekipi sa Marakane mogu samo da poželim sreću, i da im poručim da sa nama neće moći da igraju kao sa Slogom."