Perišić

[Tuli]

SEZONA 1: 2009/2010, FC Utrecht, Feyenoord

Nakon ametrskog meča, koji je moj tim izgubio 2:1 nakon preokreta, uz moju solidnu partiju i jednu asistenciju, primećen sam od menadžera klubova Holandske lige. Najviše mi se dopala ponuda FC Utrecht-a, te sam je i prihvatio. Do polusezone sam odigrao deset mečeva (633 minuta, prosečna ocena 6.45), proglašen tri puta za MVP-a utakmice i jednom za MIP-a, uz jedan žuti karton, bez asistencije i postignutog gola.
Na polusezoni sam dobio par primamljivih ponuda, a prihvatio sam Fejnordovu jer dok sam igrao za Utreht sam primetio da mi njihov stil igre odgovara (4-5-1, sa dva krila i AMF) i bili su uključeni u borbu za prvo mesto. Odigrao sam ukupno 603 minuta do kraja prvenstva, tri puta postigao gol, dva puta asistirao, uz prosečnu ocenu 6.50 (3 puta MVP, 2 puta MIP) i zajedno sa svojom ekipom osvojio visoko 3. mesto iza Ajax-a i osvajača duple krune PSV-a iz Ajndhovena.

SEZONA 2: 2010/2011 Feyenoord

Pošto sam se lepo snašao u Fejnordu, a oni ponudili novi ugovor uz povišenu platu (330 => 470) klub nisam promenio i pored tad primamljivh ponuda (PSV, Ajaks i drugi). Pokazalo se kasnije da je to bila odlična odluka za razvitak mojih tehničkih i fizičkih sposobnosti. Početak je bio loš (krah u kvalifikacijama za Ligu Evropu (valjda je bio Bukurešt), od koje sam mnogo očekivao), ali kako je sezona odmicala igrao sam sve bolje i bolje.
Pozvan sam i u reprezentaciju, medjutim tamo sam dobio šansu da igram na poziciji DMF-a, što me je mnogo nerviralo. Pored toga, odigrao sam svih 6 utakmica u kvalifikacionoj grupi, upisao jednu asistenciju, dodao još jedno priznanje za MVP-a i MIP-a na listu ličnih priznanja. Na žalost, nismo uspeli da se kvalifikujemo na zavrsni turnir.
Iako u ne takoj uspešnoj sezoni po klub (6. mesto, eleminisani u prvoj rundii kupa) pružao sam dobre partije i postao jedan od glavnih zvezda tima pored Makaay-a, De Guzmana i Tomasona. Na kraju sam završio sezonu sa prosečnom ocenom 6.39 na 39 utakmica uz 4 nameštena gola i 10 postignutih. Sve to i još 13 priznanja za glavnog aktera utakmice ( 7 MVP, 6 MIP) bili su dovoljni da budem uvršten u tim sezone 2010-2011 na poziciji AMF-a.
Utisak je da smo mogli da zauzmemo bolju poziciju na tabeli, ali stalni kiksevi igrača u odbrani su glavni razlog što nismo.

SEZONA 3: 2011/2012 Feyenoord

Ohrabren dolaskom Slobodana Rajkovića u klub, odlučio sam da ostanem i pored novih ponuda od kojih su sigurno  najzvučnije ponude Ajaksa, PSVa i  Udinezea koji je tad završio na 4tom mestu Italijanskog prvenstva. Uz veliko povećanje plate (470 => 840) bio sam spreman da započnem novu sezonu od koje sam puno očekivao.
Opet isti početak. Neuspeh u kvalifikacijama za Ligu Evrope (od istog tima kao i prošle sezone, a to je Bukurešt valjda) za koji su opet krivi defanzivci. U kupu smo prošli jednu rundu više u odnosu na prošlu sezonu, tako da neki veliki rezulati u ovom takmičenju nisu postignuti.
Sve u svemu gledano, sezona je bila uspešna jer smo završili na trećem mestu iza Ajaksa i Utrehta, iako smo bili uključeni u borbu za najviši plasman do samog kraja. Ali ispušteni bodovi zahvaljući kiksevima defanivaca, kojima nije ni Rajković mogao da pomogne, bili su ključni. Iznerviran sabotažom od strane svoje odbrane, mnogo puta sam poludeo, te sam namernio kršio protivničke igrače od besa i zaradio 2 crvena kartona.
Zanimljivo je da ove sezone nisam pozivan u reprezentaciju (možda uopšte nije bilo utakmica).
Bila je to moja veoma uspešna sezona po mene u kojoj sam uvršten u tim sezone (2011-2012) na poziciji AMF-a,

 sa 14 asistencija bio sam najbolji asistent lige.

[Tuli]

Proglašen sam 12 puta za igrača utakmice (MVP), a 6 puta za igrača koji je ostavio najjači utisak (MIP). Prosečna ocena 6.65 na 39 utakmica uz 17 golova (najbolji strelac ekipe) i već pomenuti rezultati doneli su mi, do tada, najveće priznanje u karijeri. Proglašen sam za igrača sezone Holandskog prvenstva.

..postigao sam i jedan meni prelep pogodak..učestvovao sam u prelepoj akciji, u kojoj sam dodavanjem petom otvorio prostor na strani i omogućio saigraču da se izbori za centaršut, a onda se dobro snašao u šesnestercu gde sam zahvatio prelep volej i pogotkom pod prečku doneo svojoj ekipi nova 3 boda.

[Tuli]

SEZONA 3: 2012/2013 Ajax

Pošto su glavni napadači, Makaay i Tomason, već bili pred penzijom, a klub nije doveo adekvatne zamene, rešio sam da promenim sredinu. Otišao sam u klub koje izražavao interesovanje za mene u svakom prelaznom roku. Ajax. Odabrao sam njega iz više razloga. Kao glavni, želeo sam da ostanem u Holandiji i da osvojim prvenstvo i kup, a Ajax je bio tada pravi klub za to. Nije imao probleme sa efikasnošću, jer su mreže redovno tresli Suarez, Sulejmani, Aissati i ostali. A i njihova taktika mi je odgovarala, jer sam mogao da igram čistog AMF-a ili krilo. I povrh svega toga, igrali su Evropi, jer su predhodno prvenstvo završili na drugom mestu.
Bila je to za mene čudna sezona, jer sam krenuo od zvezde prema dnu, pa opet do zvede, a ovaj poslednji uspon sam lično nisam ni shvatio.
Krenuli smo silovito u prvenstvu. Redjalu se se petarde, moji golovi i asistencije. U evropi smo lako prošli grupu. Odlično sam se razumeo sa Sulejamnijem i Suarezom i zajedno smo činili ubitačan trio Ajaksa. I ako tada nisam dobio priznanja poput MVP-a i MIP-a, igrao sam odlično.
Negde pri sredini prve polusezone krenula su kola nizbrdo. Golove nismo više tako lako postizali, Suarez je prestao da mi dodaje loptu čak i kada sam to zahtevao cime me je izludjivao te sam opet u besu krljao protivničke igrače, zaradio jedan crveni, a pokušao sam i njega da skrljam. Sulejamni je sve redje igrao tako da nisam imao neku saradnju sa saigračima u ekipi. Redjala su se bleda izdanja jedna za drugim. Počeo sam da padam u svakom duelu, lopta mi je bežala, retko koji pas mi je bio precizan. Moja igra se mogla opisati sa katastrofa. Beležili smo nerešene rezultate u seriji, najčeće sa 0:0. Takodje smo ispal iz Lige Evrope u prvoj utakmici, kao i u 1/8 finala holandskog kupa.
Ponovo sam pozvan za reprezentaciju, gde se moja noćna mora nastavlja. Bio sam prvi DMF. Odigrao sam svih šest utakmice uz prosečnu ocenu 6.66. U grupi smo bili sa Italjom, Danskom i ne sećam se koja je bila četvta ekipa. Bili smo predposlednje plasirani u grupi sa dve pobede. Pobedili smo Italiju 2:1 posle preokreta, kada sam ušao u drugom poluvremenu umesto Pantelića i dao dva gola. Pobedili smo i jednom Dansku sa 1:0, kada sam asistirao Panteliću. Završio sam ovaj reprezentativni ciklus sa 2 MVP i 2 MIP priznanja.
Počeo je prolećni deo sezone, a moja noćna mora niije mogla biti veća. Ulazio sam sa klupe i igrao po poslednjih 10ak minuta, a onda sam kasnije prekomandovan na DMF-a i postao prvi zadnji vezni ekipe. Počeli smo opet da pobedjujemo, a ja sam kupio priznanje za najkorisnijeg igrača iz utakmicu u utakmicu. Utreht i ostale ekipe vodeće ekipe lige su počeli da gube bodove, te smo im se približavali svako kolo, a na kraju smo čak i osvojili prvenstvo sa jednim bodom više od Utrehta.

Radovao sam se tituli, a bio sam i tužan jer sam njoj najviše dobrineo kao dmf. Onda su krenula priznanja koja su me oraspoložila, a koje nisam ni naslutio.
Uvršten sam treći put za redom u tim sezone, i to opet kao AMF, i ako sam najbolje partije, po ocenama, pružio kao dmf.

Na ukupno 40 nastupa, koliko sam zabeležio u sezoni postigao sam 11 golova, a asistirao sam 7 puta. Prosečna ocena mi je bila 6.58.
Usledilo je još jedno veliko prizanje. Ponovo sam proglašen za igrača sezone.

[Tuli]

Kasnije sam u toku sledeće sezone, dobio još priznanja za ovu sezonu. Odnosno, uvršten sam kao AMF u Evropski i Svetski tim godine.

   

..a zvanično sam postao AMF i DMF igrač.

[Tuli]

Sezona 4: 2013/2014 Villarreal

Pošto sam osvojio važniji trofej u Holandiji, rešio sam da promenim ligu u kojoj ću igrati. Želeo sam u Englesku ili Špansku. Prelazni rok nije išao povoljno po mene jer sam dobiao ponude iz Engleske, Italije i Francuske, ali samo kao cmf ili dmf. Bili su tu Juventus, Everton, Bordeaux i ostali, ali jednostavno sam želeo da igram AMF-a. Činilo se da ću ostati u Ajaksu, ali onda je stigla ponuda od 1900P od Viljareala za AMF ili DMF-a. Išao sam na to da će Marcos Senna igra prvog DMF-a, pa tako ću ja igrati AMF-a. Nisam bio siguran da li on još igra tamo, rizikovao sam i prihvatio ponudu.
Na svu sreću, bilo je tako. Posle par kola ustalio sam se na poziciji prvog AMF-a. Bilo je mnogo lakše igrati, saigrači su se mnogo bolje kretali, tehnički su bili bolji, tako da sam dobio i tekako lepe paseve, a i realizacija golova je bila lakša. U prolećnom delu sezone sam pružao sam odlične partije. Asistirao sam veoma lako Altidore-u, Ruben-u i Santi Cazorla-i, a ostali igrači nisu promašivali zicere kao u što je slučaj bio u Holandiji. Imali smo dobru ekipu, lako smo prošli grupu Lige Evrope, završili prvi na polusezoni, a onda se sve odjednom promenilo.
Napadači su postizali neke prelepe golove iz udaljenosti, a sve zicere koje sam ja, ili neko drugi namestio su promašivali. Tako su počeli da se redjaju remiji u ligi, a u Evropi smo ispali od Evertona na golove u gostima. I ako smo bili dosta bolji.
Još ranije smo ispali u kupu. Ne znam da li ću sa ijednom ekipom osvojiti neki kup.
Igrao sam super, ali moji saigrači su skroz podbacili. Pri kraju sezone su ponovo postali efikasni, te smo na jedite jade izborili šesto mesto u prvenstvu.
Ove godine opet nije bilo reprezentacije, a to je posledica što se nismo kvalifikovali na završni turnir.
Sa svojih 13 asistencija, bio sam prvi asistent lige.

Na ukupno 49 utakmice, koliko sam odigrao za Viljareal,  sakupio sam 21 priznanje za najboljeg aktera utakmice (12 MVP, 9 MIP), postigao sam 7 golova i 13 puta asistirao, uz prosečnu ocenu 6.56.
Zanimljivo je da nisam uvršten u najbolji tim lige, dok jesam u najbolji tim Evrope i Sveta i to drugi put za redom.

[Tuli]

Sezona 5: 2014/2015 Real Madrid

Odlučio sam da promenim sredinu jedino ako stigne ponuda od Barselone. Prolazio sam iz nedelje u nedelju čekajući ponudu Barselone, a stizale su ponude samo sa ostrva,  Tenerife-a i Valensije. Iskreno, razočarao sam se svaki put kad ne bih video ponudu, i nadao se da će sledeće nedelje doći. A onda je predposlednje nedlje stigla ponuda od Real Madrida. Dobro sam je razmotrio, jer ne volim taj klub. Završili su prošlu sezone drugi, izgubili finale Lige šampiona i  imaju fenomenalu ekipu. Te sam se teškog srce odlučio da predjem tamo po ceni od 2550P. Tako da sam postao saigrač C. Ronalda, Higuain-a, Benzeme, Xabi Alonsa, Casillas-a, Drenthe-a, Gaga i ostalih odličnih igrača.
Bio je to moj vrhunac dosadasnje karijere. Sezona u kojoj se osvojilo sve što može osvojiti, naravno osim kupa u kome nikako nemam sreće.
Krenuo sam silovito prvih deset utakmica, golovi, asistenicje, petarde skoro svakoj ekipi. Rasturali smo. Asistirao sam kao lud. Nalazio sam se sa Benzemom koje god dugme da pritisnem Mislim da smo još od prvog kola seli na čelo tabele. Igranje u Realu je tek lakše u odnosu na druge klubove. Igrači se kreću fenomenalnu, ubacuju se, dodaju se, ispoštuju svako moje ubacivanje, trčanje, ma savršeno. I više od toga. Rasturali smo redom Valensiju, Barsu u gostima, Viljareal, A. Madrid, ma sve. Jednu utakmicu smo dobili 7:1, ne sećam se koga. Benzema je dao 6 golova, ja sam mu 4 puta asistirao, i još se Higuain upisao jednom u listu strelaca.
U Ligi Šampiona nam isto niko nije ništa mogao. Rastavili smo Mančester Junajted u gostima, razguzili Šahtjor i zaboravio sam koja je ekipa još sa nama bila u grupi . Poslednje kolo grupne faze igrali smo protiv Mančestera u Madridu i na jedite jade izgubili. Tad je naša mašinerija malo usporila. Došao je i prvi poraz u prvenstvu, i zaredjali su se vezani remiji.
Došla je ona na red utakmica 1/4 kupa protiv Valensije u gostima, koju sam sam dobio sa 2:0. Mojoj sreći nije bilo kraja jer sam najzad video da mogu da osvojim kup. Medjutim, u revanšu u Madridu, od prvog minuta smo gubili sa 1:0 autogolom štopera Garray (tako neštp, sve moguće tekme je usro). Zamenio me je C.Ronaldo u 70 minutu, a moja ekipa je u poslednjih 10 minuta primila još dva gola, tako da smo ispali iz kupa, a meni je došlo da uništim kompjuter.
U 1/4 finalu LŠ izvukli smo Ateliko Madrid koji smo prošli zahvaljujic golom u gostima. Bilo je 0:0 u Madridu i 1:1 u Madridu Realno, odigrali su bolje obe partije, a mi smo imali mnogo više sreće. Na kraju smo prešlo zahvaljući mojoj prelopoj asistenciji Benzemi, nakon što sam povukao kontra napad posle kornera. Dalje smo lako eleminisali Bordo i u finalu se sastali sa Čelzijem.
U prvenstvu su uspeli Barselona i Viljareal da se približe na -5 bodova, ali onda smo opet dobili Viljareal, a Barsa je kiksnula negde. Pred sam kraj prvenstva, pred utakmicu finala LŠ, približio nam se tim iz glavnog grada Katalonije na -3 bodova, a mi smo gostovali Almeriji. Na poluvremu smo gubili sa 1:0, a Barsa je već ranije bila poražena sa 1:0. Bila je to velika šansa da steknemo veliku bodovnu prednost pošto smo uskoro igrali protiv Barse, a u lošoj formi smo bili, tako da evenutalni poraz ne bi uticao na putu ka tituli jer su dalje raspored bio lak. Negde oko 60og minuta sam opet asistirao Benzemi koji je izjednačio rezultat, a oko 80 minuta ja napravljen penal na meni. Radovao sam se sigurnoj pobedi, a onda sam video da sam zamenjen jer sam povredjen. Nisam mogao da verujem. C.Ronaldo je realizovao penal i pobedili smo.
Počinje finale LŠ protiv Čelzija, a ja na klupi zbog povrede. Razočaran totalno. Benzema nas dovodi rano u vodjstvo sa kojim odlazimo na poluvreme. Odmah početkom drugog dela Drogba izjednačuje, a drugi gol Čelzija je visio u vazduhu. Ušao sam u igru u 81. minutu. J. Cole je izveo korner, Drogba pogodio stativu, Drenthe iizbacio do mene, ja povukao kontru, dodao do Benzeme koji pogadja golmana, ali u pravo vreme na pravom mestu, ko drugi nego Filippo Pipo Inzaghi sa svojih 20 i nešto godina postiže pobedonosi pogodak. Radovanje, skakanje, a moja baba se dere iz druge sobe da se stišam jer je već kasno. Sa pet asistencija u LŠ bio sam najbolji.

[Tuli]

Još 12 bodova u igri do kraja lige, +6 od drugoplasirane Barse koju smo ugostili u Madridu. Messi i družina su nas pošteno raskantali 3:0 i opet se približili na -3. Medjutim poslednje 3 utakmice smo sve dobili, a Barsa je samo jednu od njih tako da smo završili prvi sa 8 bodova prednosti.

Tokom cele sezone, na 55 mečeva koliko sam nastupao, upisao sam 17 golova i 26 asistenijca, od čega 20 u ligi sto je bilo za 10 više od drugoplasiranog Inieste. OD tih 20 asistencija, više od 10 je sigurno bilo Benzemi koji je bio drugi strelac lige, sa 2 gola manje od Vilje.

Prosečna ocena je bila 6.82. A upisao sam još 17 MVP priznanja i 3 MIP.

Kao logičan sled dešavanja, uvršten sam u tim sezone i  proglašen za najboljeg igrača sezone.

Očekujem se da ću kasnije biti uvršten u Evropski i Svetski tim za ovu sezonu, a nadam se i da ću biti proglašen za najboljeg Evropskog ili Svetskog igrača za tu sezonu.

Na reprezentativnom planu smo se kao drugoplasirani kvalifikovali na sledeće SP. To je moj prvi završni turnir u dosadašnjoj karijeri. Izgubili smo nesrećno  2:1 od Španije u Beogradu, a oba primljena gola smo primili u poslednjih 10 minuta. Isto tako, Španije je srećno izvukla bod u Madridu u 80 i nekom minutu. Tukli smo Švedjanje i Dance, kao i Španija koja je zauzela prvo mesto. Na 6 utakmica koliko sam igrao, jednom sam pogodio, a jednom asistirao. Dva puta sam bio MVP, a jednom MIP uz prosečno ocenu 6.6. Naravno na poziciji DMF-a. Ostaje mi da se nadam da ću igrati AMF-a ili krilo kad se neko od naših povuče u iz reprezentacije. Ovako, nam ne predvidjam visoke domete na SP.

[Tuli]

..evo još jednog lepog gola iz voleja, na asistenciju Drentea iz slobodnog udarca..

[Tuli]

Sezona 6: 2015 Chelsea

Nakon osvajanja španskog prvenstva, razmatrao sam da li da ostanem u Madridu i opet igram isto prvenstvo, ili da odem na ostrvo ili čizmu. Imao sam ponude od Lacia i Intera, ali samo kao DMF, tako da sam ih odbio. Već treće nedelje prelaznog roka sa ostrva je stigla ponuda od Čelzija kao AMF ili DMF. Pošto sam finale LŠ igrao protiv plavaca, koji su odigrali veoma dobro i organizovano, rešio sam da predjem kod njih jer deluje da ću najlakše moći da dodjem do trofeja. Medjutim oni su prvenstvo završili na 6stom mestu, pa će morati da se bore za LŠ kroz kvalifikacije. Abramovič je morao da izdvoji 4000P za moju slobodu. Ovaj poetez je bio mnogo nepromišljen, te sam odmah posle prvog kola zažalio što nisam sačekao da vidim da li me još neko iz Engleske želi. Pokajao sam se jer mi je ekipa kao Anćelotijev Milan, odnosno kvalitetna gerijatrija. Glavne zvedze odnosno nosioci igre su i dalje Drogba (37), Ballack (39), Malouda (35), Terry (34), Joe Cole (33), A. Cole (34). Od mladjih, a vrednih, tu je Kakuta i Sinclar kao i ja. Ostalih 6 igrača koji su mladji od 30 nisu vredni pomena.
Takodje, ni taktika mi nije jača strana. Igra se dijamant u veznom redu, koji nikad nisam igrao.
Još uvek se nisam ustalio u prvoj postavi, kao i na poziciiji jer sam igrao na sve četri pozicije u dijamantu kao i na pozicij polušpica. Bio sam čak i kapten, kada sam zamenio umrlog Balaka od koga sam preuzeo traku. Do sada sam starter bio samo u kvalifikacijama za LŠ, a ostale utakmice sam igrao po 20ak minuta.

Učešće u LŠ je potvrdjeno, u dvomeču je savladan Kievski Dinamo ukupnim rezulatom 1:0. Bile su to dve utakmice u kojima sam pokazao svo svoje neznaje igranja u dijamantu, a gol je postigao Kakuta na moju asistenciju. Žreb me je pogledao i za protivnike u grupnoj fazi mi dao Lisabon, Porto i Steua.

[IlijaM91]

nista je tebe niam skonto :S

[DUSAN 98]

nista je tebe niam skonto :S

ni ja

[GrobarSrbija]

Ko ga je skontao dajem nagradu 100evra